[Verse 1]

K’o senke kroz taj svet, kroz sela i gradove,

svako nosi teret svoj i lične padove.

Al’ kad dođe dan, kad se sklope kazaljke,

briše se sav stres, krojimo sate dugačke.

[Verse 2]

Na stolu stari stolnjak, a na njemu Uspomene,

ovde smo imuni na svet i njegove promene.

Svako nosi Ožiljak, svoj uspeh i svoj poraz,

al’ tu maska pada, tu se vidi čist obraz.

[Bridge 1]

Svet nas godinama pravio ljudi od kamena,

al’ ovde još uvek gori plamen starog znamena.

Ne plašimo se vremena, niti zuba mu od čelika,

dok za ovim stolom svaka tuga nam je velika.

[Chorus]

Špil je isti, samo su nam ruke malo teže,

delimo te dane, dok nas ista vera veže.

Isti vicevi nam leče rane što je život krojio,

k’o da niko od nas nikad nigde nije otplovio.

Mi smo sidro u tom mutnom i burnom moru,

braća po uspomenama, čekamo novu zoru.

[Verse 3]

kući nas čekaju obaveze i porodice

ovde karte cepamo, briga nas marice

Karte su nam simbol za sve bitke što smo bili,

život nije kocka, mi smo ga pošteno ispili.

[Verse 4]

Ne trebaju reči, dovoljan je jedan pogled,

da se vratimo Unazad, ne treba nam dvogled.

Vreme brzo prOlazi i rakija k’o reka teče,

večeras se špil meša, u grudima peče.

[Bridge 2]

Sutra će nas opet čekati aerodromi sivi,

lomiće nas nove bure dok se negde drugde živi.

Ali koren je baš ovde,

ovde sam pod matičnim

[Chorus]

Špil je isti, samo su nam ruke malo teže,

delimo te dane, dok nas ista vera veže.

Isti vicevi nam leče rane što je život krojio,

k’o da niko od nas nikad nigde nije otplovio.

Mi smo sidro u tom mutnom i burnom moru,

braća po uspomenama, čekamo novu zoru.

[Outro]

Isti sto, ista igra,

Do sledećeg viđenja.

Pozdrav drugovi

Шпил

Прича о групи пријатеља који се састају сваке године ради партије Бељота. Носталгична и задивљујућа, представља дубоко пријатељство које се разуме без речи или акције.