[Strofa 1]
I evo me opet, s tetovažom i istim tragom,
Stojim k’o statua, nepomična pred pragom.
Vreme prolazi, a ja sam slika ista,
Molim prolaznike, dok mi suza blista.
[Strofa 2]
„pOznaje-š, - liga Čika, da l’ ste ga negde sreli?“
Pitanje iz grla, dok mi kosa beli.
Ne brojim mesece, godine ne brojim više,
Isti kolosek, dok sudbina tugu piše.
[Most]
Oči su umorne, nada tanka nit,
Svaki novi dan je iste senke štit.
Držim se za reč što si mi dao tad,
Da ćeš doći brzo, da ćeš doći u grad.
[Refren]
Ja čekam, čekam, i srce dobro zna,
Da ljubav ne pita dokle će da sja.
Ja čekam, čekam, ne mrdam ni za tren,
Tvoje obećanje – moj je jedini plen.
[Strofa 3]
Ljudi bace novčić i poneki osmeh što vredi,
A ja bacam nadu, dok mi lice bledi.
Niko ne zna zašto sam svaki dan tu,
Samo ja i tvoje ime u gradskom snu.
[Strofa 4]
Gde si rek’o: „Evo me nosim, džin-tonik i led“,
To mesto je dom moj, i mir moj i red.
Svaki zalazak liči na novi početak,
Svako jutro šapuće kao novi pogodak
[Most]
Sedam godina srce isto tuče,
Sedam godina ista me mla ponovo vuče.
PomIslil-a nisam da nisi hteo doći,
Već da si negde zaglavljen u noći.
[Refren]
Ja čekam, čekam, i srce dobro zna,
Da ljubav ne pita dokle će da sja.
Ja čekam, čekam, bez plana i bez kraja,
Na istom mestu, usred drugog maja.
[Strofa 5]
A istina dođe tiho, bez reči i glasa,
K’o nož kroz uspomene, bez nade i spasa.
Nisi me lagao, nisi put zaborAvio,
Sudbina te srela, dok si mi se uputio.
[Most]
Pre sedam godina, baš kod ovog znaka,
Srce je tvoje prekrila večna tama i mraka.
Sad znam zašto te niko video nije,
Jer ja sam živa, a ti si tišina što bije.
[Refren]
Ja čekah, čekah, i sad znam ja sve,
Ne čekam uzalud, čuvam te u sebi
Ja čekah, čekah, na istom mestu stojim,
Ne da se vratiš — već da postojim
Ja Čekam
Emotivna priča o tome kako ljubav nema nikakve veze sa razumom.
